Timskim koučingom do boljih međuljudskih odnosa u radnom okruženju

Svedoci smo sve veće popularnosti koučinga kako u svetu, tako i kod nas. Da li je koučing delotvoran, da li zaista pomaže i na koji način, mišljenja su oprečna. Ono što mnogi zaboravljaju, međutim, jeste činjenica da i u koučingu, kao i svakoj drugoj oblasti, jeste važno razgraničiti iskusne profesionalce i samoprozvane koučeve koji sami prvenstveno nisu obučeni za ovakav vid rada sa ljudima.

Iskoristili smo priliku da sa sertifikovanim koučem i doktorom psihologije, Jelenom Pavlović, porazgovaramo o specifičnom vidu koučinga – biznis koučingu. Šta je zapravo biznis koučing i kako se on koristi u radu sa ljudima, pročitajte u nastavku:

Možete li nam ukratko objasniti šta je to biznis koučing i kome je namenjen?

– Koučing u poslovnom okruženju je razvojna intervencija namenjena pojedincima ili timovima koji žele da unaprede svoje performanse. Ako govorimo o individualnom koučingu, tipične teme na kojima radimo su menadžerske veštine, lična rezilijentnost ili otpornost na stres, veštine komunikacije, tranzicija u nove uloge i brojne druge. Timovima pomažemo da bolje artikulišu svoju svrhu, definišu uloge u timu, unaprede saradnju interno, ali i sa klijentima i drugim timovima.

Imate više od 15 godina iskustva u koučingu. Koji su to trendovi u ovoj oblasti koje niste ni mogli da zamislite na početku karijere?

– Jedan od trendova svakako je menadžer kao kouč. To je nešto što su brojne organizacije koje posluju u našoj sredini počele da prepoznaju kao ključnu lidersku kompetenciju. Radi se o tome da klasično menadžersko komandovanje ili davanje direktiva u brojnim situacijama jednostavno ne daje rezultate. Uzmite na primer milenijalce koji na tradicionalno rukovođenje loše reaguju, a koji će uskoro činiti oko 50% radne snage. Koučing kao menadžerski stil podrazumeva ulaganje značajne energije u razvoj ljudi i timova kroz kontinuirani fidbek. Velika većina menadžera to prepoznaje kao nešto što je novi korisni alat koji je dopuna nekim klasičnim stilovima rukovođenja.

Drugi trend je svakako timski koučing, koji se takođe razvio tokom proteklih par godina kod nas. Tu ne pričamo o klasičnom „tim bildingu“, kao intervenciji koja je namenjena unapređivanju saradnje u timu kroz zabavne aktivnosti van radnog okruženja. Timski koučing se zapravo najčešče dešava u radnom okruženju i ne podrazumeva samo unapređivanje saradnje, već i odnosa koji tim razvija sa nadređenima i klijentima, funkcionalno pojašnjavanje uloga u timu, kao i razvijanje resursa u timu za kontinuirano učenje i razvoj. Ovaj poslednji cilj timskog koučinga podrazumeva da vođe timova u jednom momentu preuzimaju od nas konsultanata ulogu timskog kouča, kako bi se obezbedila održivost rezultata tokom vremena.

Kako je izgledao Vaš put kao biznis kouča? Kada i kako ste se zainteresovali za ovu oblast?

– Moje osnovno obrazovanje je u oblasti psihologije, a do koučinga me je dovela višegodišnja edukacija iz psihoterapije. Nakon nekoliko godina vođenja psihoterapijskih edukacija, jednostavno sam prepoznala koučing kao oblast u kojoj mogu najviše da doprinesem. Doktorirala sam u oblasti psihologije koučinga 2012. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Uzor su mi bile i ostale brojne kolege iz Velike Britanije koji paralelno razvijaju akademske karijere i konsultantski posao. Za mene to znači da konstantno pratiš šta je najnovije u ovoj oblasti nauke, a ujedno to odmah i testiraš kao nove hipoteze u praksi. Ovakav pristup daje širinu koja nam omogućava da  mi u Koučing centru sami razvijamo programe koje akredituju vodeće svetske asocijacije, poput International Coach Federation ili International Society for Coaching Psychology. Nama, dakle, ne trebaju franšize. Mi pravimo kvalitet sami.

Danas imamo mnoge samoprozvane koučeve koji nisu u dovoljnoj meri sertifikovani da prenose znanja ljudima. Koje sertifikate bi jedan kouč trebalo da poseduje?

– Ja volim da se šalim da postoji „estradni“ pristup koučingu, ne samo kod nas, već i u svetu. To znači reklamiranje koučinga kao univerzalnog rešenja kojim se rešavaju svi problemi ovog sveta – poruke tipa „ostanite zauvek srećni“. Jednom broju ljudi ta vrsta motivacionih poruka godi, ali se zapravo kreiraju nerealna očekivanja – i od sebe i od koučinga. Efekat po imidž koučinga kao profesije je, naravno, katastrofalan. Sertifikati ne garantuju da kouč neće krenuti upravo ovim „estradnim“ putem. Mi koji edukujemo buduće koučeve zapravo imamo vrlo odgovornu ulogu da prenesemo koliko je odgovorna, profesionalna i etična praksa značajna.

 

Koliko je teško biti biznis kouč u Srbiji?

– Mislim da o poslu nikada nisam razmišljala kao o teškom ili lakom. Bliže mi je razmišljanje da li me inspiriše i podstiče ili ne. Da li se osećam ispunjeno time što radim. Do sada me je ovaj posao puno podsticao na lični razvoj i stalno učenje. Nadam se da će tako i ostati.

Kome su prvenstveno namenjene vaše radionice?

– Neki od programi su pre svega namenjeni ljudima zaposlenim u ljudskim resursima. Kroz naše programe na praktičan način se ovladava koučingom kao alatom za razvoj zaposlenih. Druga ciljna grupa su menadžeri svih nivoa koji kroz koučing razvijaju jedan novi stil rukovođenja.

Kako i koliko često organizujete vaše radionice?

– Naš osmodnevni otvoreni program „Certificate in Coaching Skills“ ide dva puta godišnje, dok kraći inhouse programi idu nešto češće, zavisno od potreba kompanije sa kojom radimo.

Koji je optimalan broj ljudi u timskim koačing sesijama?

– Radili smo sa timovima različitih veličina – od 6 do 20 ljudi. Optimalno je raditi sa timom od 10-12 članova.

Koji biste savet dali nekome ko želi da postane kouč?

– Možda umesto saveta jedna šala. Ima jedna epizoda Snupija kada ga Lusi pita kako je odlučio da postane pas. Snupi joj na to kaže: „I was fooled by the job description“.

Scroll to top