Pre nekoliko godina pitanje je bilo da li će zaposleni moći da rade od kuće. Danas je pitanje mnogo konkretnije: koliko dana treba da budu u kancelariji, zašto dolaze i kako organizovati posao tako da funkcioniše i kada nisu svi na istom mestu?
Hibridni rad više nije novost niti privremeni benefit. Postao je jedan od modela organizacije rada koji kompanije moraju da osmisle u skladu sa svojim poslovanjem, zaposlenima i načinom rada. I upravo tu se 2026. godine vidi najveća promena.
Hibridni rad više nije pitanje lokacije
Hibridni rad podrazumeva kombinovanje rada iz kancelarije i rada van nje, najčešće od kuće ili druge lokacije. Ali danas nije dovoljno zaposlenima jednostavno reći da mogu da rade nekoliko dana van kancelarije. Potrebno je odgovoriti na mnogo praktičnija pitanja: Kada se dolazi u kancelariju? Šta se radi kada je tim zajedno? Kako se meri učinak? Kako se održava komunikacija? I šta zaposlenima kancelarija zapravo pruža što ne mogu da dobiju radeći od kuće?
Prema novom istraživanju Eurofounda, oko četvrtine zaposlenih u EU trenutno radi u hibridnim aranžmanima. Istovremeno, istraživanje pokazuje da se najveći izazovi više ne odnose samo na izbor lokacije rada, već na koordinaciju, komunikaciju, upravljanje učinkom, timsku povezanost i jednak pristup informacijama i prilikama.
To je važna promena perspektive. Hibridni rad nije samo pitanje fleksibilnosti. On je pitanje organizacije poslovanja.
Šta zaposleni očekuju od hibridnog rada?
Fleksibilnost je i dalje važna. Podaci Eurofounda pokazuju da je rad od kuće u EU značajno porastao u odnosu na period pre pandemije – sa 8% zaposlenih koji su radili od kuće makar povremeno 2015. godine na 22% u 2024. godini.
Ali zaposleni ne traže nužno potpuno udaljen rad.
Istraživanje ECB-a pokazuje da je upravo hibridni model najčešći i najpoželjniji oblik rada među zaposlenima koji rade na daljinu. U 2025. godini 21,9% zaposlenih u evrozoni radilo je od kuće između dva i četiri dana nedeljno, dok je 84% zaposlenih u hibridnom modelu bilo zadovoljno svojim trenutnim aranžmanom. Zato se danas sve manje govori o izboru između „kancelarije“ i „rada od kuće“.
Praktičnije pitanje je:
Kako napraviti model koji zaposlenima daje fleksibilnost, a kompaniji omogućava da posao funkcioniše?
Zašto se kompanije ponovo okreću kancelariji?
Istovremeno sa rastom hibridnog rada, deo kompanija u Evropi povećava broj dana koje zaposleni provode u kancelariji.
Prema istraživanju Littlera iz 2025. godine, 63% anketiranih evropskih kompanija povećalo je ili planira da poveća broj dana rada iz kancelarije. Međutim, većina tih kompanija nije potpuno odustala od hibridnog modela – 37% ih povećava prisustvo u kancelariji upravo kroz hibridni raspored.
Razlog nije nužno želja za povratkom na stari način rada.
Kompanije pokušavaju da pronađu odgovor na ono što je postalo očigledno tokom nekoliko godina eksperimentisanja sa različitim modelima rada: neki poslovi funkcionišu odlično na daljinu, dok su za druge saradnja, razmena ideja i timska povezanost mnogo efikasnije kada se ljudi povremeno sretnu uživo.
Zato se kancelarija menja. Ona više ne mora da bude mesto na kojem zaposleni provode osam sati svakog dana. Sve češće postaje mesto za sastanke, timski rad, važne razgovore, saradnju i aktivnosti koje je teško organizovati potpuno online.
Problem nije koliko dana radite iz kancelarije
Dobar hibridni model ne može da se svede na pravilo: Tri dana kancelarija, dva dana od kuće.
Takvo pravilo može biti jednostavno za primenu, ali ne mora nužno biti dobro za organizaciju rada. Važnije je šta se dešava tokom tih dana. Ako zaposleni dolaze u kancelariju samo da bi sedeli na video-pozivima sa ljudima koji rade od kuće, teško je opravdati trošak i vreme putovanja. Ako se, sa druge strane, dani u kancelariji koriste za sastanke, saradnju, planiranje i rešavanje problema koji zahtevaju tim, fizički prostor dobija mnogo veću vrednost.
Hibridni rad zato nije uspešan zato što ima „pravi broj“ dana u kancelariji. Uspešan je kada način rada odgovara stvarnim potrebama tima.
Šta hibridni rad znači za poslovni prostor?
Ovo menja i način na koji kompanije razmišljaju o kancelariji.
Ako zaposleni nisu svakog dana na svojim radnim mestima, klasična kancelarija sa fiksnim stolovima za svakog zaposlenog možda više nije najefikasnije rešenje.
Kompanije sve češće traže fleksibilniji prostor koji mogu da koriste onda kada im je zaista potreban.
To može biti manja kancelarija za svakodnevni rad, coworking prostor za članove tima, sala za sastanke kada se organizuje zajednički dan ili prostor za radionice, prezentacije i okupljanja.
Kancelarija više nije samo mesto za individualni rad. Postaje infrastruktura za ono što tim ne može jednako dobro da radi na daljinu.
Gde coworking ulazi u hibridni model?
Upravo zbog toga coworking više nije namenjen samo freelancerima i ljudima koji rade potpuno samostalno.
Za kompanije sa hibridnim timovima može biti način da dobiju profesionalan prostor bez obaveze da iznajmljuju i održavaju kancelariju koja im je potrebna samo deo vremena.
Tim može raditi od kuće kada mu odgovara, a koristiti coworking prostor kada su potrebni sastanak, zajednički rad ili profesionalno okruženje za razgovor sa klijentom.
Za manje kompanije i timove koji rastu, to može biti posebno praktično jer prostor mogu prilagođavati obimu poslovanja, umesto da unapred plaćaju kapacitet koji neće svakodnevno koristiti.
Kako izgleda dobar hibridni model u 2026?
Ne postoji jedno rešenje koje odgovara svakoj kompaniji.
Dobar model treba da uzme u obzir prirodu posla, veličinu tima, način komunikacije i potrebe zaposlenih.
Ali nekoliko stvari postaje sve važnije:
| Oblast | Šta kompanija treba da definiše |
| Radno vreme | Kada se očekuje dostupnost zaposlenih |
| Prisustvo | Kada je dolazak u kancelariju potreban |
| Komunikacija | Koji kanali se koriste za različite vrste komunikacije |
| Učinak | Kako se meri rezultat rada, a ne samo prisustvo |
| Tim | Kada je važno da zaposleni budu zajedno |
| Prostor | Koji prostor je potreban i koliko često |
Ovo je posebno važno jer Eurofoundovo istraživanje pokazuje da zaposleni u potpuno fleksibilnim hibridnim aranžmanima češće navode da se prema njima postupa pravično nego zaposleni u kontrolisanijim modelima.
Drugim rečima, fleksibilnost sama po sebi nije dovoljna. Potrebno je da pravila budu jasna i jednako primenjena.
Hibridni rad kao poslovna odluka, ne samo benefit
Pre nekoliko godina kompanija je mogla da kaže da je hibridni rad benefit koji nudi zaposlenima.
Danas je situacija drugačija.
Za mnoge kompanije fleksibilan način rada postao je deo očekivanja zaposlenih i važan faktor pri privlačenju talenata. Istraživanje evropskih poslodavaca pokazalo je da 73% ispitanika smatra da je mogućnost rada na daljinu ili u hibridnom modelu važna za privlačenje odgovarajućih zaposlenih.
Istovremeno, kompanija mora da razmišlja o produktivnosti, komunikaciji, troškovima prostora i organizaciji tima.
Zato pitanje više nije:
„Da li treba da ponudimo hibridni rad?“
Već:
„Kako da ga organizujemo tako da funkcioniše i za zaposlene i za poslovanje?“
Šta to znači za kompanije u Srbiji?
Hibridni rad nije samo tema velikih međunarodnih kompanija.
Za domaće kompanije, startupe i manje timove može biti način da privuku kvalitetne ljude, smanje potrebu za velikim fiksnim kancelarijskim prostorom i istovremeno zadrže mogućnost rada uživo kada je to potrebno.
Posebno za kompanije koje ne žele da se dugoročno obavežu na veliku kancelariju, fleksibilan poslovni prostor može biti praktičniji model.
Umesto da plaćate prostor za svakog zaposlenog tokom svakog radnog dana, možete imati osnovni prostor za svakodnevne potrebe i dodatni kapacitet kada se tim okuplja.
Kako In Centar može da podrži hibridni način rada?
Hibridni rad zahteva više od laptopa i video-poziva. Potreban je prostor koji može da prati način na koji tim zaista radi.
In Centar nudi fleksibilne coworking i poslovne prostore u Beogradu, kao i sale za sastanke koje kompanije mogu koristiti kada im je potreban prostor za timski rad, sastanke ili okupljanja.
To omogućava kompanijama da ne biraju između potpuno tradicionalne kancelarije i potpunog rada od kuće, već da prostor prilagode stvarnim potrebama svog poslovanja.
Za timove koji rade hibridno, to može značiti manje fiksnih troškova, više fleksibilnosti i prostor koji se koristi onda kada ima stvarnu poslovnu svrhu.
Jer dobra kancelarija u 2026. nije nužno ona u kojoj svi sede svakog dana. To je ona koja odgovara načinu na koji vaš tim zaista radi.
FAQ
Da li je hibridni rad i dalje popularan u 2026. godini?
Da. Hibridni rad se sve više posmatra kao trajan model organizacije rada, a ne kao privremena posledica pandemije. Najnovija istraživanja pokazuju da oko četvrtine zaposlenih u EU radi u hibridnim aranžmanima.
Da li zaposleni više vole hibridni ili potpuno remote rad?
Hibridni model je među najpoželjnijim opcijama za zaposlene koji mogu da rade na daljinu. ECB je u istraživanju iz 2025. utvrdio da je upravo hibridni obrazac najčešći i najpoželjniji među zaposlenima koji rade od kuće.
Da li kompanije vraćaju zaposlene u kancelarije?
Neke kompanije povećavaju broj dana rada iz kancelarije, ali to ne znači nužno potpuni povratak na tradicionalni model. Evropsko istraživanje poslodavaca pokazuje da mnoge kompanije povećavaju prisustvo u kancelariji upravo kroz hibridne modele.
Koje su najveće prednosti hibridnog rada?
Hibridni model može zaposlenima ponuditi veću fleksibilnost, dok kompanijama omogućava da drugačije organizuju prostor i način rada. Međutim, prednosti zavise od toga koliko su jasno definisani komunikacija, očekivanja i način upravljanja timom.
Koji su najveći izazovi hibridnog rada?
Najveći izazovi više nisu samo tehnički. Organizacija komunikacije, koordinacija, upravljanje učinkom, timska povezanost i jednak pristup informacijama postaju ključna pitanja za menadžere.
Da li je coworking dobar za hibridne timove?
Može biti veoma praktičan za kompanije kojima nije potrebna stalna kancelarija za sve zaposlene, ali im je povremeno potreban profesionalan prostor za rad, sastanke ili okupljanje tima.
Da li je hibridni rad zakonski uređen u Srbiji?
Rad van prostorija poslodavca, uključujući rad od kuće i rad na daljinu, uređen je Zakonom o radu. Ugovor o radu za takav način rada treba da reguliše, između ostalog, radno vreme, način nadzora rada, opremu i naknadu određenih troškova.