Koliki je potencijal esporta u Srbiji?

Minja Kefer je jedan od osnivača organizacije Peak eSports čiji je cilj promovisanje esporta u Srbiji, kao i unapređivanje ove oblasti na domaćem tržištu. Nakon gostovanja članova ove organizacije u našem habu na događaju „Potencijali esporta u Srbiji“, odlučili smo da sa Minjom još malo porazgovaramo o esportu i svima vama koji niste bili u prilici da prisustvujete događaju, prenesemo njegovo viđenje esporta uopšte, ali i iskustva i prepreke sa kojima se njihova organizacija susreće dok sprovodi svoju misiju.

Kako izgleda esport scena u Srbiji i na Balkanu?

– Ovo pitanje ume da posvađa čak i nas u organizaciji, verujem da svi koji smo u ovome malo više nego čisto iz hobija imamo svoje viđenje scene i situacije, pa ću tako ovog puta govoriti iz svoje tačke gledišta i podeliti moje lične stavove. Sitacija, po mom mišljenju, u Srbiji nije na zavidnom nivou. Mogla bi biti mnogo bolje pozicionirana u odnosu na celu Evropu, ali što se tiče Balkana, mislim da idemo u dobro pravcu, i  da se u odnosu na pre godinu ili dve, scena totalno transformisala i ide pravim putem.

Koja esport takmičenja su najznačajnija u našem regionu?

– Za naš region rekao bih da su najznačajnija takmičenja kao što EBL, Vip Adria Liga, Razni kupovi koje organizuje Fortuna, ali takođe i dešavanja kao što su Games.con i sve što nosi sa sobom.

Šta je preduslov da bi se tim plasirao na neko od tih takmičenja i koliko je teško to postići?

– Plasiranje na razna takmičenja zavisi isključivo od kvaliteta tima, odnosno njihove igre. Za skoro sve turnire organizuju se kvalifikacije, gde svi timovi iz regiona mogu da dobiju mesto na main stageu. Kada govorimo šire, dosta je teško plasirati se na evropske turnire, jer naravno, konkurencija je mnogo veća i treba biti na visi tog zadatka.

Kada i kako je nastala organizacija Peak E-Sports?

– Peak E-Sports organizacija nastaje kao jedan poduhvat tri druga, koja su vođena svojim iskusvom, došli do zaključka da tako nešto treba da postoji danas. Nastaje u januaru 2017 godine. Na početku naravno haos, a posle sve više organizovani, polako smo definisali šta smo i ko smo, i šta mi to želimo da postignemo, te koji su naši budući ciljevi. Organizacija je još uvek dosta mlada i treba mnogo truda da se ostvari naša vizija, ali svakako svaki dan radimo na tome.

Koji je cilj vaše organizacije?

– Trenutni cilj naše organizacije jeste da podižemo svest u industriji E-Sporta, o njegovoj važnosti i samoj težini. Pod težinom podrazumevam i monetarnu, a i onu kompetitivnu težinu. Ne može svako da bude esportista. Naš cilj je i postizanje brend awearnessa naravno, kroz angažovanje timova u raznim kompetitivnim igricama. Do sada nam je to polazilo za rukom, i moram da kažem da iza sebe imamo sjajne rezultate i to zbog igrača koju su shvatili važnost organizacije i uložili mnogo truda i znoja u lični napredak.

Šta su bili vaši najveći izazovi i prepreke na početku, a šta su danas?

– Znaš, kad ti neko kaže početak je težak, iz toga ne možeš ni da shvatiš šta je to tako teško. Naš početak je bio isprepletan izazovima, jer kao osobe koje su bili gejmeri, ulazimo u nešto slično, a opet potpuno različito. Sada si ti neko ko stoji iza igrača i kaže: da, vi ste naši, mi ćemo da vam pomognemo i imamo zajednički cilj. Kako se to radi? Sve je proces učenja, pa je tako i naš početak bio jedan veliki learning experience. Najveći izazov na početku bio je napraviti odgovarajuću strukturu, ko će šta da radi i šta to uopšte treba da radimo kako bismo došli tu gde planiramo da budemo. Kada smo to rešili onda je ceo put bio mnogo lakši, a danas se susrećemo sa malo drugačijim izazovima, rekao bih više finansijske prirode, ali to kao da je ovde svačiji izazov, ako me razumeš.

Da li ljudi u Srbiji imaju predrasude prema esportu?

– Ne bih rekao da imaju predrasude, već da masa ljudi ne shvata šta je to esport i nije svesna njegove veličine.

Šta razlikuje profesionalnog esport igrača od gejmera?

– Većina nas je u jednom trenutku uzela džojstik ili miš i pokušala da pobedi u nekoj igri, neko je odustao posle 10 neko posle 40 pokušaja, a neko do sada nije odustao. Ti ljudi što ne odustaju, što igraju kako bi napredovali, to su esportisti. Rekao bih da su gejmeri ljudi koji vole igrice i igraju ih, ali nemaju preteranog interesovanja za onaj takmičarski deo igranja. Esportisti na igru gledaju malo drugačije i kompleksnije.

Kako izgleda dan profesionalnog esport igrača?

– Dan jednog igrača je pre svega veoma zahtevan. Imao sam priliku da vodim takav život u jednom periodu, kada samo profesionalno igrao Counter Strike:Global Offenisve i mogu slobodno da kažem da nije ni malo lako. Ukoliko imate organizaciju iza sebe, to olakšava stvari donekle, ali naravno i dalje tu ima dosta odricanja i truda. Kod nas je bio običaj da dobijemo plan za nedelju dana, kao kalendar, gde piše kada su nam razrade taktika, kada imamo zakazane mečeve sa drugim timovima i kada imamo vreme za lično usavršavanje. Obično je to izgledalo tako da, kada ustanem u neko normalno vreme krenem da vežbam sam, možda odigram koji meč, napravim pauzu, pa ide taktički deo. Skupljamo se svi na platformi za komunikaciju, i naš in game leader priča šta radimo danas, šta vežbamo i koje sve taktike treba da prođemo. Posle toga, pravimo kratku pauzu, pa ulazimo u meč, ako nije oficijalni meč, obično probamo neke nove stvari koje smo radili ili utvrđujemo nešto od prethodnih dana, ali ako je u pitanju oficijalni meč, onda se fokusiramo samo na pobedu i dajemo sve od sebe. Nakon toga, po završetku dana, imamo takozvani team talk, gde pričamo o našim greškama ili dobrim stvari koje treba ponoviti, bude obično tu neko ko to prati iz organizacije, ko to sve zapisuje i tada se razilzimo. To bi ukratko bio jedan jednostavan dan esportiste.

Koji je tvoj savet svim mladima koji žele da se profesionalno bave esportom?

– Definitvno bih im rekao da je to nešto što tek dolazi i da će uspeh u životu postići isključivo ako se fokusiraju i istraju u onome što žele, a ako je to nešto esport, onda ih na kraju dana sigurno čeka pozitivan rezultat (win).

Scroll to top