Saveti vlasnika „Zornića kuće“ za pokretanje biznisa u seoskom turizmu

„Gostu je potrebna ljubaznost vas i vašeg osoblja, a ona ne može da se kupi!“

 

Na nedavno održanom ETNOPRENEUR događaju u In Centru sagledali smo i prodiskutovali sa našim gostima i publikom sve potencijale, nedostatke i mogućnosti seoskog turizma u Srbiji. Jedan od naših sagovornika bio je i gospodin Elvis Zornić, vlasnik imanja „Zornića kuća“  koji je na sopstvenom primeru publici pružio pregršt saveta iz oblasti seoskog turizma i vođenja biznisa u njemu.

Gospodin Zornić nam je nakon događaja dostavio tekst sa dodatnim savetima i razmišljanjima, koji možete pročitati u nastavku i podeliti sa onima koje zanima ova tema ili planiraju da pokrenu biznis u ovoj oblasti.

 

„U eri modernizacije i globalizacije tržišta uopšte, gde male države kao sto je naša nemaju mnogo toga autentičnog i originalnog da ponude, jer se divovi od firmi, konglamerata, lanaca brze hrane i hotela, nalaze svugde po svetu i nude uvek isti i prepoznatljiv proizvod, ja vidim našu priliku. Seoski turizam u Srbiji ima svoju šansu, po mom mišljenju i misiju, da bude jedinstven i predstavi se potencijalnim gostima na prepoznatljiv način sa akcentom na gostoljubivost i kvalitet seoskih sadržaja.

Seoski turizam u Srbiji je vid turizma sa ne tako dubokim korenima. Međutim zadnjih petnaestak godina, možda i dvadeset, seoski turizam polako ali sigurno zauzima svoje mesto na domaćem tržištu. Razloga je više. Od toga da  se raspadom bivše SFRJ ostalo bez prepoznatljivih predela za letovanja i zimovanja, preko toga da banje i planine u Srbiji nisu jedina mesta za odmor, do toga da je danas prosečnom čoveku, koji živi veoma dinamično, potreba za dugim i dalekim odmorima sve je manja i on sve cešće nalazi svoj mir vikendima negde u blizini. A gde to može da se nađe bolje nego u tišini seoskog domaćinstva koja se često nalaze na periferiji velikih gradova ili bližoj okolini?

Na početku vas uvek muče sledeća pitanja: Koliko je potrebno ulaganja? Kako doći do potencijalnih gostiju? Koliko se brzo vraća uloženi novac? Šta uz prenoćište gost još traži u domaćinstvu? Da li je bazen neophodan? Imam staro imanje u okolini Bora, da li je ono pogodno za domaćinstvo? Da li je neophodan i koliki komfor savremenom gostu? Kako da ljudi saznaju za vaše domaćinstvo? I još hiljadu pitanja svako od vas postavlja sebi kada razmišlja da krene u ovaj biznis.

Ako bih ja imao pravo da nekom dajem savet i ako bi postojao neki redosled to bi izgledalo ovako:

– Najpre se dobro informišite o poslu kojim želite da se bavite. Danas je dostupan veliki broj literature, brošura, sajmova kao i linkova koje se bave ovom oblašću.

– Obiđite više domaćinstava na dan, dva ili tri, i uverite se da li je to ono čime želite da se bavite. Obilaženje domaćinstva u zemlji je dobar primer, ali obiđite i slična domaćinstva u okruženju. Kmetije u Sloveniji su dobar primer seoskog turizma, Austrija i Italija takođe.

– Za početak ne ulažite prevelika sredstva u vaš novi biznis. Uz to nemojte da zaboravite jednu osnovnu stvar, gostu je potrebna ljubaznost vas i vašeg osoblja, a ona ne može da se kupi.

– Higijena enterijera i eksterijera je takođe bitna stavka u vašem budućem poslu. Objekat i zemlja kojim raspolažete ne moraju biti ni najveće ni najlepše domaćinstvo, ali mora da bude čisto i da ima dušu. Ne morate imati stotine plastičnih saksija sa cvećem, ali jedan ćup sa muškatlom na pravom mestu učiniće vaše domaćinstvo čarobnim. Soba za smeštaj ne mora da ima najluksuzniji nameštaj, ali kvalitetna oprema za spavanje (nikako šarene krep posteljine, molim vas 😊) uredan toalet i sveže cveće u sobi, učiniće vašu sobu kvalitetnom.

– Posvetite pažnju detaljima i higijeni obavezno. Pokošeni travnjaci, odvojen i uredan ekonomski deo, sveže cveće, uredne sobe sve su stvari koje će vam dovesti goste, ali i podstaći ih da se ponovo vrate.

– Uz smeštaj ponudite gostu, po mogućstvu, da kupe domaće proizvode, zimnicu, čajeve, suvenire ili jahanje konja. Sve to ili nešto slično je vama čist prihod, a gostu dodatni sadržaj.

– Registrujte svoje seosko domaćinstvo. Time sada, ali i u budućnosti očekujte niz benifita. Za početak naći ćete se u katalozima seoskih domaćinstava koje Turistička organizacija Srbije redovno ažurira i objavljuje.

– Udružite se i sarađujte sa sličnim domaćinstvima u okolini. Sarađujete i sa turističkim organizacijama i savezima.

– Dobro je ako se vaš objekat nalazi u blizini grada, turističke regije, na putu ka nekoj banji ili planini. Ali nemojte da se obeshrabrite i da je vaš kraj potpuni anonimus u turizmu. Ljudi danas vole da istražuju i putuju sopstvenim prevozom, a dostupnost interneta je na svakom koraku, tako da nijedno mesto nije daleko.

Najbolja preporuka je od usta do usta, ali obavezno napravite svoj sajt i naloge na društvenim mrežama. Bilo bi dobro da objave i sajt budu makar dvojezične, jer složićete se, goste koje očekujete nisu samo iz Srbije.

– Obilazite sajmove, predstavljajte se i sami na lokalnom, ali i stranom tržištu. Napravite svoj katalog i flajere.

– Ne računajte na značajne podsticaje od države. Oni nisu uvek izvesni i veliki. Država poslednjih godina dosta radi na promociji domaćeg turizma, kao i samog seoskog turizma. Država, po mom mišljenju, ima volju, ali ne i dovoljno snage da napravi vaše domaćinstvo. Za sada je dovoljno i to što redovno izlazi na sajmove, predstavlja našu zemlju, redovno štampa kataloge i informiše goste o potencijalima Srbije. Preko lokalnih turističkih saveza pomoći će i vama da se predstavite i konkurišete za sredstva koja se dodeljuju.

– I za sam kraj nesto veoma bitno: Ne uzimajte kredit na početku i ne ulažite ono što nemate. Trenutno nisam upoznat da u našoj državi postoje dugoročni i povoljni krediti.

 

Mnogo je toga još nedorečenog i onoga što bih vam rekao, a nisam stigao. No, do tada, nadam se da će vam ovaj tekst pomoći da se odlučite i postanete moje kolege. Rad, upornost i gostoljubivost dovešće vas do cilja.“

 

 

Scroll to top