Soft skills – 5 mekih veština bitnih za rad u timu

Soft skills – 5 mekih veština bitnih za rad u timu

Kako biste se bavili bilo kojom profesijom prvenstveno morate imati određene tvrde veštine (eng. hard skills) , tačnije tehničku ekspertizu i stručno znanje. Ali tvrde bez mekih veština (eng. soft skills) ne znače ništa.

Kako je internet omogućio dostupnost materijala za nadograđivanje stečenog znanja, nije više dovoljno biti stručnjak u nekoj oblasti. U kompanijama je sve više sektora koji su timski orijentisani i zahtevaju da u timovima postoji komunikacija i da vlada dobra energija kako bi tim funkcionisao. Ove veštine neki smatraju prirodno usađenim, ali se one zapravo vežbaju. Samo razmislite, koliko vam je prvi javni nastup pred većom grupom ljudi pričinjavao veću tremu nego neki od poslednjih? Ili koliko ste bili loši na nekom od prvih razgovora za posao, a koliko ste se vremenom izveštili da sebe predstavite u pravom svetlu?

U nastavku ćemo vas uputiti u bitne soft skills(meke veštine) kao i u njihovu važnost u profesionalnom svetu.

Dakle, koje su to bitne veštine…

Ono što je specifično za razvoj mekih veština je što za razliku od hard skills-a ih ne možete razvijati iščitavanjem literature, već zahtevaju posvećen i aktivan rad na sebi. Razvoj ovih veština je bitan podjednako za lični i za profesionalni razvoj, ali se on postiže konstantnim radom na sebi i zahteva vreme. Kako su kompanije prepoznale važnost soft skills-a, sve više je onih koje angažuju profesionalne trenere kako bi zaposleni imali adekvatan razvoj.

I Komunikacijske veštine – Bilo da vaša pozicija u kompaniji zahteva konstatntu interakciju sa ljudima ili ne, komunikacija sa kolegama i nadređima je neizbežna. Komunikacijske veštine zahtevaju kako slanje poruka tako i veštinu primanja istih, jer komunikacija predstavlja dvosmeran proces. Usled ovoga važno je raditi na asertivnosti i aktivnom slušanju sagovornika.

     Asertivna komunikacija – Važno je imati iskren i otvoren način komunikacije, tako da se mogu izneti pozitivni i negativni stavovi, ideje i osećanja, ali na način da se ispoštuje sagovornik. Biti asertivan podrazumeva biti u stanju da se zauzmeš kako za svoja tako i za prava drugih, ali tako da se ne bude agresivan ili da se bude pasivan u dogovorima sa drugima. Na ovaj način se lakše komunicira sa teškim ljudima, bolje se upravlja sopstvenim obavezama i redukuje se stres. Asertivnom komunikacijom se ostvaruju radni ciljevi, razvija se međusobno poštovanje među kolegama i povećava se zadovoljstvo poslom.

     Aktivno slušanje – U interakciji sa sagovornicima se podrazumeva da ih slušate dok žele nešto da vam iskomuniciraju, ali akitvno slušanje podrazumeva potpuni fokus na drugu stranu i ono što vam govori, a u skladu sa kontekstom tako uzimajući u obzir njihove želje i potrebe. Kako biste razvijali ovu veštinu morate učiti na koji način da održite fokus, onemogućite potencijalna ometanja i kako da ostanete koncentrisani na verbalne i neverbalne znake koje vam šalje sagvornik. Na ovaj način se umanjuje broj konflikata, daje se konstruktivna povratna informacija i veća spremnost da se uvaži tuđe mišljenje. Ovo je podjednako važna veština kako za pojedince koji su deo tima, tako i za one koji su na menadžerskim pozicijama.

II Upravljanje besom – Svi smo nekad bili besni jer smo doživeli određenu frustraciju na poslu ili smo jednostavno nezadovoljni nekom donetom odlukom, ali bes predstavlja disfunkcionalnu emociju. Bes blokira racionalno razmišljanje i ometa pojedinca u postizanju ciljeva, ali ima za posledicu i negativan uticaj po ljude u okruženju. Bes često sa sobom nosi i ljutnju, ali bes je intenzivniji, dugotrajniji  i vodi iracionalnom načinu razmišljanja. Ovo je jedna od emocija koje su u radnoj atmosferi nepoželjne ali i neizbežne. Iako naš temperament često diktira kako ćemo se nositi sa emocijama, one se mogu iskontrolisati, tačnije istrenirati tako da ne upravljaju one nama već mi njima. Naš predlog je da sednete i setite se neke skorije situacije u kojoj ste bili besni i na koji način ste reagovali, jer samo aktivnom analizom sopstvenog ponašanja možete upravljati svojim emocijama jer ćete ih na vreme prepoznati.

III Timski rad – Pokazalo se da timovi donose bolje rezultate nego pojedinci zbog različitih mišljenika i zajedničkih rešenja. Rad u timu doprinosi osnaživanju pojedinaca, boljoj radnoj atmosferi, fleksibilnost u radu ali i odgovornost. Iako su ljudi društvena bića, to ne mora da bude garancija uspeha. Nisu svi pojedinci skloni radu u grupi, nekima više prija individualni rad. Za dobar tim, pored pozitivne atmosfere, je dobro osećati se kao deo zajednice i osećati određenu pripadnost, ali postoje elementi koji zahtevaju lični razvoj. Kooperativnost, spremnost na dijalog, preuzimanje inicijative i delegiranje su veštine koje se mogu razviti isključivo radom na sebi.

IV Upravljanje vremenom – Vreme je ograničen resurs i nekako ga nikad nemamo dovoljno. Adekvatno raspoređivanje zadataka u pravovremenom roku predstavlja napor za svakog pojedinca. Pojedinci često imaju poteškoće da ispoštuju rokove, koji se često probijaju ili se odlažu. Ovo može dalje uticati na timski rad, kao i na ličnu frustraciju. Zato je bitno zapisivati svoje obaveze i planirati rokove koji će biti pre krajnjeg roka. Na ovaj način se stvara bolja ravnoteža između poslovnog i privatnog života.

V Liderstvo – Dugo je važilo uverenje da se pravi lideri rađaju i da se liderstvo ne može naučiti. Međutim, ta teorija je naučno odavno napuštena. Teorija današnjice je da se dobar lider stvara, a ne rađa. Biti dobar lider podrazumeva posedovati sve gore navedene veštine, ali biti u stanju motivisati druge i podstaći ih na akciju kroz stalnu interakciju. Često uspešno liderstvo blokira strah, jer upravljati drugima na način da se sa svakim komunicira na pravi način predstavlja jedan od najtežih zadataka.

Usavršavanje soft skills = Razvoj samoefikasnosti

Iako ne možete čitanjem literature ovladati mekim veštinama, možete čitanjem sebe. Što više budete radili na sebi i to bude davalo rezultate vodiće većoj efikasnosti, većoj satisfakciji kako vas samih tako i okruženja i na kraju samoprihvatanje.

Da li vam se svideo blog? Pišite nam.

Do sledećeg čitanja, pratite nas na društvenim mrežama.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Scroll to top