U 1981. godini laptop je bio inovacija. Koje podjednako bitne inovacije mladi ljudi prave danas?

Posledica vrtoglavog razvoja i napretka tehnologije dovela je do toga da se gotovo na dnevnom nivou susrećemo sa novim, inovativnim rešenjima za najrazličitije probleme bilo da je u pitanju svakodnevni život ili je reč je o usko specijalizovanim oblastima. Setimo se samo davne 1981. godine kada se pojavio prvi laptop predstavljajući svojevrsno ”čudo tehnologije” u poređenju sa glomaznim i skupim desktop računarima. Činilo se da će malo šta moći da nadmaši jednu takvu inovaciju, a od tog trenutka, pa sve do danas rodilo se na hiljade neverovatnih ideja i tehnoloških rešenja.

Upravo jedno takvo rešenje osmislili su i mladi studenti iz Beograda oblikujući ga u svoju startap ideju koju vredno i uspešno razvijaju u okviru našeg StartIN startap programa. Reč je o timu Perun čija se ideja zasniva na PCR metodi, odnosno hemijskom procesu koji umnožava molekul DNK. Uređaji koji omogućavaju odvijanje ove metode odavno već postoje, ali ono što su oni uočili jeste da ne postoji autonoman, prenosan PCR uređaj!

U velikoj konkurenciji startap ideja pristiglih prilikom apliciranja za StartIN startap program, ovaj sjajni tim nas je kupio objašnjenjem da njihovom fakultetu nije postao jedan takav uređaj kakav je njima bio potreban i da su jednostavno odlučili da ga sami naprave. Tog trenutka se rodila njihova ideja o osnivanju startapa i razvoju potpuno autonomnog prenosnog Thermal Cycler-a koji poseduje svoju bateriju i omogućava korišćenje PCR metode direktno na terenu.

Budući da je običnim ljudima, odnosno svima nama koji ne pripadamo stručnoj javnosti, teže da razumemo kakva je tačno primena ovog uređeja i kome je namenjen prenosni PCR uređaj, tim Perun objašnjava da njihov uređaj mogu da koriste biolozi, veterinari i forenzičari, svako za svoje potrebe. Njihov uređaj omogućava da se analiza DNK započne već na samom terenu, čime su popunjava praznina između terenskog i laboratorijskog rada, ali i minimalizuje mogućnost da dođe do  kontaminacije uzorka.

Kako ste došli do vaše startap ideje i šta je bila vaša motivacija da problem koji ste prepoznali razvijete u startap ideju?

Petar: Greg Gage, neuronaučnik iz Amerike i učesnik TedEx-a, je moj komšija. Prvi put kada sam se sreo sa njim pričali smo o tome čime bih hteo da se bavim i gde bih voleo da studiram. Naglasio mi je da za studiranje u Americi nije toliko bitan prosek koliko su vannastavne aktivnosti. Pošto zna kakvi su uslovi kod nas na Biološkom fakultetu, rekao mi je da bih mogao da probam da sam napravim PCR uređaj i da bih sa tim sigurno upao na master i doktorske u USA. Pošto sam inače uvek voleo da rastavljam elektroniku, sklapam i popravljam, prihvatio sam se izazova i pitao druga sa faksa (Marka) da li bi hteo zajedno da napravimo jedan DIY Thermal Cycler.

Marko: Tokom prve godine fakulteta prisustvovao sam predavanju o bioprintingu, oduševljen spojem nauke i tehnologije sam hteo sam da pokušam da napravim jedan takav uređaj. Zbog nerazumevanja sa svojim drugovima, sa kojima sa počeo da radim na tom projektu, on je ubrzo propao. Očajan zbog neuspeha, počeo sam da radim na svom PCR uređaju koji je ostao samo plan na papiru. Oko 2 godine nakon toga, Petar mi je prišao sa idejom da zajedno radimo na PCR uređaju. Oduševljen predlogom u meni se ponovo javila želja da napravim svojim rukama PCR uređaj.

Prvi uređaj smo odneli na fakultet, gde smo dobili savet da od uređaja napravimo prenosnu verziju koja će raditi na bateriju. Motivisani da naš uređaj napravimo još boljim, lako smo se prihvatili predloga i bacili na posao. U početku, nismo ni sanjali da će naša ideju o jednostavnom DIY PCR uređaju, koji smo radili da bi posle lakše upisali studije negde van zemlje, prerasti u jedan mnogo ozbiljniji projekat.

Kako ste okupili tim i kako ste podelili uloge u timu?

Petar: Budući da su projekat pokrenula dva studenta biologije, koji nemaju mnogo znanja iz polja elektronike i programiranja, odmah smo razmišljali o tome ko bi mogao da nam pomogne oko toga. Na svu sreću Petar je imao dobrog porodičnog prijatelja (Radovan a.k.a. Raša) koji je iskusan elektrotehničar sa nekoliko projekata iza sebe, kao i dobrog druga iz osnovne škole (Milan), koji studira programiranje na FON-u i koji takođe ima par projekata iza svojih leđa.

Raša je od prvog trenutka kada smo ga pitali bio zainteresovan da radi sa nama. Njemu je prirodno pripala uloga elektro-tehničara u timu. Milana smo pitali nešto kasnije da nam pomogne oko razvoja uređaja, pošto je Raša znao neke osnove u programiranju. On je takođe, hteo da nam pomogne sa razvojem uređaja. Marko i ja smo radili od svega po malo. Budući da smo biolozi, mi smo znali kako PCR metoda funkcioniše i šta bi naš uređaj trebao da radi. Mi smo uslovno rečeno “vodili” projekat, iako kod nas sve odluke donosimo isključivo timski. Oko 2 meseca pošto smo se svi sastavili, naš prvi uređaj je bio gotov.

Šta svakog od vas pojedinačno motiviše da svakog dana ustajete i radite na ovoj ideji?

Petar: Meni je iskreno najveća motivacija da ja pokažem sebi da mi to možemo da uradimo. Da grupa studenata i „battle-scared“ elektrotehničar, iz neke tamo zabiti koja se zove zemlja Srbija, mogu da naprave svetski uređaj.

Marko: Ne želim da odustanem i odem iz ove zemlje, već da ostanem ovde i unapredim društvo onoliko koliko je to u mojoj mogućnosti.

Milan: Motiviše me činjenica da ukoliko uređaj uspe, doprinos naučnoj zajednici će biti ogroman. Takođe, na neki način me motivišu i rešenja koja nalazimo za različite prepreke koje se javljaju tokom razvoja uređaja. Oduvek sam bio problem solver.

Raša: Kad sam bio njihovih godina mislio sam da je „ceo svet moj“. Nažalost, ispostavilo se da je to samo delić. Želim da pomognem ovoj trojici mladića da taj delić bude što veći.

Kada vas budemo sreli za 10 godina, šta biste voleli da tada možete da nam kažete o svom biznisu?

Petar: Pre svega bih voleo da se predstavim kao dr Petar Omrčen iz uže naučne oblasti evolucione biologije. Naravno voleo bih da vam kažem da je naš biznis mega uspešan, da smo uspeli da „mobilišemo“ celu laboratoriju, kao što nam je u planu, i da smo mi ti koji su napravili veliki „breakthrough“ u laboratorijskom radu.

Marko: Da vam kažem da je kompanija i dalje naša, da je nije otkupio neki veliki industrijski lanac i da smo i dalje inovativni kao što smo bili u mladosti.

Milan: Voleo bih da mogu da vam kažem da je naša ideja pokrenula revoluciju u kreiranju modernih uređaja, ne samo za biološke i forenzičke laboratorije, već i za druge branše. Voleo bih da vam kažem da nas je ideja za ovaj uređaj, na neki način, podstakla na razmišljanje o mnoštvu novih ideja koje su se ispostavile podjednako uspešne.

Raša: Ova trojica i dalje uspešno  „izmišljaju“ neke uređaje ovde u Beogradu, a ja sam penzioner. P.S. Nadam se sa DOBROM penzijom!

Scroll to top